CCI: Parafiskalni nameti guše bh. privredu, a novac se troši na državni aparat
"Novi mandatari su u proteklih nekoliko sedmica mnogo govorili o važnosti ekonomskog rasta, ali mi još uvijek nismo vidjeli detaljne programe rasterećenja privrede. Zbog toga je CCI pokrenuo kampanju u vezi sa parafiskalnim nametima kako bi ukazali na probleme i na rješenja istih", rekao je projekt-menadžer CCI-ja Adis Arapović na početku prezentacije.
Racionalizacija i redukcija broja parafiskalnih nameta je rješenje i odgovor na pitanje koliko je postojanje takvih nameta zapravo novčani teret na privredu, kažu iz CCI-ja.
"Nijedna institucija nema odgovor na ovo pitanje jer se uopće ne vode registri parafiskalnih nameta. BiH, entiteti i kantoni nemaju jedinstvene registre tih nameta, a svaki nivo vlasti ima slobodu da nezavisno nameće nove namete", kazao je Arapović.
Šta su parafiskalni nameti?
Parafiskalni nameti su naknade koje privredni subjekti i građani plaćaju za korištenje određenih dobara ili usluga. To nisu porezi i oni ne služe da se pune budžeti, ali u BiH se najveći dio parafiskalnih nameta koristi kao paralelni budžetski prihod, kao prihod za funkcionisanje skupog administrativnog aparata.
Parafiskalni namet po pravilu ima svoju specifičnu namjenu. Npr., opća vodna naknada se plaća da bi se zauzvrat dobilo održavanje vodotokova i održavanje vodovodne mreže, a opća šumska naknada plaća se samo zato što šume postoje, dok bi svrha naknade bila održavanje šuma, sprečavanje erozije, klizišta i slično.
"Upravo u ovom trenutku dešavaju se veliki problemi širom BiH, a zbog toga što se novac od tih naknada nije koristio na pravi način. Danas smo došli u situaciju da zbog poplava i klizišta problem ne možemo gurati pod tepih", objasnio je Arapović koji je rekao da su ti nameti uglavnom pod kontrolom izvršne vlasti.
"Većina ih ne prolazi kroz zakonodavnu proceduru i nema javne debate o parafiskalnim nametima te ne postoji prilika da korisnici usluga daju svoje mišljenje. Pojednostavljeno, upravo u ovom trenutku neki načelnik uvodi neki novi namet zato što on ima tu slobodu. Isto se odnosi na kantonalnu, entitetsku i državnu upravu", rekao je Arapović.
Da bi poslovao, privredni subjekt se mora držati oko 20 zakona vezanih za parafiskalne i fiskalne namete i 30 krivičnih zakona ukoliko se istih ne pridržavaju. Tokom jedne godine, privredni subjekti su obavezni dostaviti više od 150 različitih prijava i obrazaca. To znači da skoro svaki drugi dan, privredni subjekt mora dostaviti nekom neki dokument da bi poslovao po zakonu.
Prema procjenama, na svim nivoima u BiH postoji najmanje 400 parafiskalnih nameta, mada će privrednici reći da ih ima i blizu 500, rečeno je iz CCI-ja.
"Konzervativne procjene do kojih smo došli govore da parafiskalni nameti godišnje uzmu između 500 miliona i milijardu konvertibilnih maraka. Ipak, to ne sprečava državu da svakim danom uvodi nova opterećenja. Država zauzvrat daje vrlo malo ili jednostavno ništa. Niko ko želi poslovati i profitirati neće izabrati zemlju na kojoj se na zarađenu marku državi kroz poreze mora dati 70 feninga, plus dodatnih 10-20 feninga kroz parafiskalne namete. Ukratko, za zarađenu marku poslodavac državi daje 90 feninga. Posljedica toga je da poslodavac plaća puno, a radnik prima malo", zaključio je Arapović koji ispred CCI-ja rješenje vidi u racionalizaciji i redukciji broja parafiskalnih nameta te u stvaranju registra nameta.
