Mislim da je nasa zemlja inspirativna u svakom pogledu.S jedne strane, imamo nevjerovatan duh, humor, pricu. Ali s druge strane toliku pasivnost.Ne mislim u smislu ispijanja kafa, ipak to smo mi i nas obicaj koji se prenosi s koljena na koljeno, nego sta god nam se lose desi ili ne desi u zivot, mi krecemo od vrha ka dna.Krivi su nam politicari, ucitelji, nastavnici, mama, otac, komsija, poznanik iz inostranstva.Ono kao:"vidi njega kako je uspio,papak do juce nije znao hljeba se najesti" i td.Kriticni smo prema svima, samo ne prema sebi.A treba nam samo jedan strajk, revolucija, bitka jedna, sa bar pola miliona na ulicama, da rusimo ovaj sistem, pa onda da nam vise niko ne bude kriv, nego da uzimamo zivot i buducnost u nase ruke.