Gledas kroz snajper,dijete,13 godina,civil,na ulici,nista ti ne radi-zviz..i padnem ja..utrnuo sav,krvarim dole,a mir neki nastupi,nema panike,kontas to je to..kad hop,eto nekog da ti pomogne,skontas nije to to,imas sansu..do danas mi nije jasno zasto me je opalio..ne bi mu ja nista,samo bi volio sjesti sa njim da ga pogledam u oci i pitam:zasto jarane?Pa sta sam ti radio? I ne oprastam ti,ne mogu ti oprostiti,ali idemo dalje..
I sutra bi oni opet isto, ako ne i gore. Dobro smo mi imalo normalni šta smo sve preživjeli...
Svaka čast za razmišljanje, respekt.
Prikaži sve komentare (150)