Vidim ljude po Bosni, Srbiji, Hrvatskoj i Egiptu da pate, a ovima u Emiratima I Saudijskoj Arabiji ni prst da zaigra. Opasno je tamo prst da ti zaigra - ode kavijar na pod.
"Slučaj, idemo, ali si i mene počeo da zamaraš sa federacijama i republikama i kontinentima. Dete ti kaže da hoće da ga vodiš negde. Glupo ili ne-glupo."
"A Mili što priča..." "Nije to Mili, to je Milan. I ne priča nego peva." "Dobro, dobro. Zašto on voli Sarajvo, a ti ne voliš?" "Ko ti kaže da ja ne volim Sarajevo?" "Niko. Ja znam. Hoću da me vodiš u Sarajvo." "Zašto?" "Zato što si kazao da je kao Beograd. Tamo može da se hoda. Ima ulice i park. Ima i ljudi. I hoću da voliš." "ŽENO, PAKUJ SE. IDEMO POSLE NOVE GODINE U FEDERACIJU."
Ljudi, ugledajte se na Beograd i Srbiju - pitajte mlade šta misle i osećaju i ne potcenjujte šta ćete čuti. Moje dete, još nije krenulo u školu, provalilo gramofon i ploče. Da sam znao - izbacio bih iz kuće. EKV mi svira od ujutro do uveče. "Tata, šta je Sarajvo?" "SarajEvo, ljubavi. To je grad." "Kao Beograd?" "Da."