"U mog babe para mlogo, hej!
Da izbrojiš ne bi mogo sve.
Pa se selom pripoveda dasmoprave lole,
ma, zavidinam neki sitan svet...
Ume život bititmuran kad gledaš od dole,
ma budi zato sivi soko, pa se vini u visoko" Balašević
Beograđanina su svi zavoleli jer je držao reč. Kažu da je telefonom vadio ljude iz Sarajeva i srpskih zatvora i odakle hoćeš. Zaključak? Moraš da voliš to što radiš. Moraš da si taj. I kao pilot i kao kontrola letenja i kao vojnik i kao stjuardesa - ako ne voliš, nije to to. Pusti ti i platu i pare i sve...
Proverena priča: jednog Beograđanina pokupila vojna policija na ulici 1993. i istovarili ga u Podrinju. On sedeo u rovu dva dana, spustio pušku, stavio ruke u džepove i - prošetao preko linije do rovova ARBIH. "Ajde bre, smiri se, nisam ja došao ovde da me ti kolješ, ljaksofone. Vodi me kod komandanta." Počeli su sa kutijama i kesama koje su ubrzo zamenili tamićima. Kad Beograđanin stavi ruke u džepove i krene preko linije - to je bio znak da rat privremeno stane.