Suština je ovde da je sudstvo u Americi i u teoriji i u praksi - grana vlasti. Ne zanima ljude u pravosuđu ko je Predsednik, šta je Muskova priča i da li vitla motornom testerom ili klavirom. Ono što je loše jeste da se takvo pravosuđe, bez preterivanja, pravi vekovima. Silni slučajevi i silne generacije moraju da prođu na tom putu da bi ti dobio ovo što Amerika ima danas.
21. vek, a gušimo se u smogu, nema vode, grejemo se na ugalj, a kad bismo birali između gole plavuše i slobodnog parking mesta - većina bi teška srca izabrala ovo drugo. Jugoslovenski socijalizam je imao stotinu mana, ali hvala mu na svemu: centralno grejanje, voda, kanalizacija, dom zdravlja, škola, dom kulture - pa to su varoši, mahale, kasabe i sela imali, a ne tek gradovi. Taj humanistički aspekt socijalizma se ne sme zaboraviti.
Da, ali ti naivno u istu ravan pokušavaš da dovedeš Ameriku sa najstarijim važećim Ustavom na svetu i takozvanu BIH - na brzinu u Dejtonu sklepani međunarodni protektorat sa Visokim predstavnikom. Ne zezaj.
Preko 20 najeminentnijih svetskih sudija je u Hagu učestvovalo u procesu donošenja presude za genocid u Srebrenici. Bilo je tu i izdvojenih mišljenja i čega hoćeš, ali je presuda donesena i to ne tesnom većinom. Zašto Srbija nije tražila reviziju presude? Baba na pijaci ti kaže da je sud u Hagu protiv Srba dok njen unuk crta profil Ratka Mladića po Beogradu. O kakvim sam argumentima ja budalisao, nije mi jasno.
Nevezano direktno za ovaj konkretan slučaj, ali kao mlad sam iskreno verovao u to da se i najtvrđa glava može privesti istini, logici i poznaniju prava isključivo upotrebom snage argumenata. Kako sam ja naivan mladić bio. Strašno. Ljudi veruju u ono što hoće da veruju i argumenti ih ne zanimaju.