Salihović je živio je i radio do početka rata u Bratuncu. Ratni vihor ga je otjerao u Holandiju, ali sve češće se vraća rodnom kraju. Kaže da ovu zimu namjerava provesti u svojoj kući, ali nije siguran hoće li moći izdržati bez unučadi za koje je emotivno vezan. Njegova kuća trospratnica, koju je godinama gradio napornim poslom vozača teških kamiona, nalazi se na velikom placu u centru grada. Ulica se nekad zvala Bosanska, a danas je Petrovdanska.
"Ne smeta meni što joj ime promijeniše, ali mi smeta što kad je proširivaše 2001. godine, proširiše je uzurpirajući moju avliju. U dužini od stotinu metara, dva metra su bez mog pitanja ušli u moje i oteli mi 200 kvadrata dvorišta. Da zlo bude veće neki neljudi, osim zemlje koju mi oteše i pokradoše, pokradoše mi i grobove", kazuje Salihović sa suzama u očima i pokazuje mjesto gdje su bili mezari njegove nene i dviju sestara, kraj samog puta. Pokazuje nam i drugi manji grob sa nepoznatim nadgrobnim spomenikom za koji ne zna čiji je.
"Muslimani se tako ne kopaju, ne znam ko tu leži ali eto njega nisu dirali. Od tri mezara mojih najmilijih nema ni traga ni glasa. Ja samo tražim gdje su kosti. Pitao bih tu zločinačku ruku koja je mogla da izvadi nišane i kosti baci da se po njima gazi. Kopali su kanalizaciju, a sa druge strane ulice premjestili betonske bandere i stavili ih u moje imanje, niko me nije ni za šta ni pitao. Meni je to znak da ovdje nisam dobro došao, da treba da idem sa imanja na kojem sam se rodio. Ne želim stvarati međunacionalne tenzije i probleme ali za mene je to jasna poruka mada mi niko ništa nije direktno rekao. Ja ljude ne mrzim i dijelim ih samo na dobre i loše. Evo u mojoj kući žive Srbi iz okoline Sarajeva, dao sam im da tu žive i lijepo se slažemo. Znam da Srbi više poštuju svoje mrtve i svoja groblja ali bih isto tako tako volio da imam priliku da da upitam Milorada Dodika kad kaže da su grobovi svetinja, da ga samo pitam je li ovo ljudska ruka ili zvijer uradila. Ja sam protiv bilo koga ko ruši spomenike jer nije čovjek ko god kosti mrtvih ne ostavlja da počivaju u miru", priča Biber.
Kaže da je pisao bezbroj žalbi i obraćao se na različite adrese, ali...
"Nema kome se nisam obratio, ali nikakve koristi ni od koga, išao sam i u međunarodnu policiju, rekli su da treba hodža da interveniše po pitanju mezarja, ma niko ništa nije ni prstom mrdnuo . Ja jesam Bošnjak ali izgleda nisam po nečijoj mjeri pravi, nisam im podoban i za mene u ovoj državi nema pravde i zakona", kaže na kraju razočarano Omer Salihović.
