Na dan održavanja referenduma o nezavisnosti Škotske, zvanični Brisel je i dalje bez komentara na ovu temu. Ono što se ponavlja već danima jeste stav da EU poštuje "legitiman i demokratski način izražavanja volje naroda koji se temelji na dogovorenim pravilima, principima i zakonima određene zemlje članice."
Iako je nesumnjivo da bi škotski referendum mogao da ima značajne implikacije na dosadašnje evropske prakse i na sam Lisabonski ugovor, Brisel poručuje da je to prvenstveno "unutrašnje pitanje jedne zemlje članice" i da će se o različitim mogućnostima i opcijama "razgovarati u zavisnosti od ishoda glasanja".
I dok evropski zvaničnici redom ukazuju na član 49. Lisabonskog ugovora, koji govori o tome koje zemlje i pod kojim uslovima mogu postati članice Unije, analitičari upozoravaju na nedovoljnu konkretnost postojeće evropske politike u ovoj oblasti i na potrebu stvaranja "novog modela" za mogući niz odcjepljenja teritorija unutar EU, piše Deutsche Welle.
Iako izgleda da Brisel u samom trenutku održavanja referenduma u Škotskoj "plovi nepoznatim vodama", pri čemu bi eventualni neuspjeh onih koji se zalažu za škotsku samostalnost bio i moguće najlakše rješenje za Uniju. To bi, bar za izvjesno vrijeme odložilo razmatranje "novih modela i scenarija".
Postoje i oni primjeri gdje je Evropa potpuno jasna i određena. Tako u Evropskoj komisiji kažu da se neće povlačiti paralele između referenduma o nezavisnosti Škotske i secesionističkih tendencija u Republici Srpskoj:
"Kada govorimo o Zapadnom Balkanu, tačnije o Republici Srpskoj, EU je tu vrlo jasna. Više puta smo ponovili da u potpunosti podržavamo teritorijalni integritet BiH kao suverene i jedinstvene zemlje", kaže za Deutsche Welle portparol Evropske komisije, Peter Stano i zaključuje: "Za nas postoji samo jedna BiH, a sve ideje i retorika o secesiji i podjeli te zemlje jasno su odbačeni od EU".