Svako u svom filmu
346

Jedan događaj, jedna rezolucija i dva tumačenja: SDA i HDZ na izletu u Rotterdamu

S. Hambo
Sa skupa EPP-a u Rotterdamu
Sa skupa EPP-a u Rotterdamu
Prethodnih dana u Rotterdamu je održan 27. kongres Evropske narodne stranke (EPP) na kojoj je između ostalog usvojena i reolucija o izbornoj reformi u Bosni i Hercegovini.
Kao članice te velike narodnjačke grupacije stranaka Rotterdam su pohodili i čelnici SDA Bakir Izetbegović, HDZ-a Dragan Čović, PDP-a Branislav Borenović te HDZ-a 1990 Ilija Cvitanović. I pošto se svi u BiH moraju vratiti kao pobjednici i kao predvodnici dobrih politika, prostor je pronađen u tumačenju onoga što je usvojeno.

Hrvatski HDZ je predložio hitno usvajanje rezolucije o nužnoj izbornoj reformi u BiH na koju se čeka godinama, a zbog nepostojanja dogovora trpe mnogi, a prije svega građani koji se ne izjašnjavaju kao jedan od tri konsitutivna naroda. Sastavni dio rezolucije bile su i rečenice bh. HDZ-a o jasnom navođenju termina "legitimno predstavljanje". Ipak u konačnoj verziji te terminologije nije bilo, a onda su krenula tumačenja i svako je pobjednik za sebe.

Prvo se oglasila SDA koja je poručila da je HDZ doživio debakl te naglasili da je dobro što je EPP uvažio argumente te označili one koji blokiraju demokratske procese u BiH.

Ipak, svijetlu stranu u rezoluciji EPP-a je vidio i Dragan Čović. Iako se ne spominje termin legitimno predstavljanje, naglašena je potreba za hitnom izbornom reformom u skladu s međunarodnim presudama i odlukama Ustavnog suda BiH. U rezoluciji se spominje ravnopravnost tri konstitutivna naroda te ostalih građana, što je za Čovića bilo dovoljno da predmetnu rezoluciju tumači kao svoju pobjedu.

Interesantno je da to što EPP u reoluciji naglašava važnost konačne implementacije međunarodnih presuda, prije svega u slučajevima Sejdić-Finci, Pilav, Šlaku i Pudarić, domaći akteri su u pregovorima sve to ostavljali po strani, a pregovarali o tzv. legitimnom predstavljanju. U konačnici, šta god da je usvojeno, svako bi od učesnika iz BiH to tumačio na svoj način.

A usvojena rezolucija je samo još jedna u nizu iz koje se crpe politikanstva, a praktičnog progresa uopšte nema. U koliko je samo rezolucija i deklaracija nešto naglašavano i nešto izbacivano. Mjeseci prolaze, a ništa se ne mijenja. Ka EU idemo puževim koracima, državi prijete secesionizmom, blokira se održavanje izbora, a sanjamo kandidatski status za EU.