Šta do sada znamo o novom migrantskom valu iz Turske i šta smo naučili iz krize 2015.
Treba im pomoć ključnih evropskih članica NATO saveza u Siriji, jer im zbog ranijeg konflikta s SAD-om definitivno neće konkretnije pomoći, a Turskoj treba partner u sudaru s Rusijom, koja podržava režim Bashara al Assada u Siriji. Do otvorenog sukoba Turske i Rusije teško da će doći u ovom trenutku, a to je potvrdio i ruski predsjednik Vladimir Putin. Međutim, Turska treba podršku za svoje operacije i zaštitu svoje teritorije uz granicu sa Sirijom. Stoga su migranti način na koji Turska pokušava alarmirati evropske sile da se aktivnije uključe.
Zbog svega toga politički vrh Turske pojačava priču da su već prema Evropi pustili 100.000 migranata. Grčka, koja je prva na udaru to demantira, ali problem nije bezazlen. Čak su se pojavile informacije da Turska asistira i ubrzava proces prelaska migranata u Grčku. Istina je vjerovatno negdje između, ali je jasno da bilo kakav novi val može izuzetno jako da pogodi zemlje Balkana, a prije svega BiH, koja je zadnja stanica migrantima do blokade ka Evrpskoj uniji.
Godine 2015. u Evropu je stiglo oko 1,5 miliona migranata i problemi su bili ogromni. BiH i druge zemlje još uvijek imaju neriješeno pitanje dolaska, boravka i tretmana tih osoba. A šta će uslijediti ukoliko Turska do kraja ispuni svoja obećanja da će pustiti više od tri miliona migranata.
Ako je suditi po dosadašnjoj politici BiH bi mogla biti u velikim problemima. Nedostatak zaposlenih graničnih policajaca, podijeljena nadležnost uz političke probleme i blokade moglo bi u konačnici stvoriti još veći problem za BiH.
Ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić nedavno je za Klix.ba izjavio da očekuje da Republika Turska poštuje dogovor sa zemljama Evropske unije, ali da je zajednički odgovor EU i zemalja regije jedino rješenje.
Krizu 2015. smo dočekali nespremni, prije svega što BiH nije bila primarna migrantska ruta 2015. i 2016. godine. Ali kada je Mađarska zatvorila svoju granicu, kao i Hrvatska, BiH je postala izuzetno privlačna migrantska ruta. S tim u vezi 2020. bi mogla biti najizazovnija godina za BiH kada je riječ o migrantima. Granična policija sama to neće moći kontrolirati, a koliko je realno uključivanje vojske pokazat će stanje na terenu veoma brzo.