Šta je cilj sporazuma iz Brisela: Smirivanje tenzija i nada za kandidatski status nakon izbora

Sve se to dešava uz nadu da će BiH nakon izbora dobiti kandidatski status ukoliko ispuni nekoliko zahtjeva.

Samit Evropske unije bit će održan 23. juna i na njemu će se raspravljati i o evropskoj perpsektivi Zapadnog Balkana. Upravo je taj samit bio povod da čelnici EU za istim stolom okupe sve parlamentarne stranke i obavežu ih da će zajedno raditi na ključnim prioritetima u cilju dobijanja kandidatskog statusa.

Godinu dana, tačnije od trenutka nametanja izmjena Krivičnog zakona o zabrani negiranja genocida (juli 2021.) do danas BiH je tonula u sve dublju političku krizu. Sve je dodatno usložio rat u Ukrajini te se pod imperativom nametao korak koji će prije svega smiriti tenzije. To se na neki način i dogodilo u Briselu, iako je još uvijek sve jako daleko od koraka naprijed i dobijanja kandidatskog statusa.

U EU se intenzivno priča o davanju kandidatskog statusa Ukrajini, i čak i za tu opciju postoji mnogo otpora širom Evrope. Jasno je da će BiH još morati čekati i raditi kako bi došla u poziciju da se opravdano nada takvom statusu.

Cilj sporazuma koji nije potpisan, ali je dogovoren i kojeg nisu podržali samo PDP, SDS i HDZ je vraćanje na stanje države u period prije Inzkovog nametanja odluke o zabrani negiranja genocida. Sporazumom je predviđeno da će se na ispunjavanju nekih ključnih zahtjeva, poput tri ključna zakona (VSTV, sukob interesa i javne nabavke), izborne reforme i slično raditi odmah nakon formiranja svih nivoa vlasti.

To znači da nikakva blokada formiranja nekog nivoa vlasti neće biti prihvatljiva. To se prije svega odnosi na HDZ, bez obzira što ta stranka nije podržala načelni sporazum iz Brisela.