Sastanak državnog i crkvenog vrha i predstavnika SANU, koji je trajao tri sata, održan je u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike, a pored predsednika Srbije Tomislava Nikolića, premijera Aleksandra Vučića, predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, patrijarha srpskog Irineja i članova sinoda SPC-a, predsednika SANU Vladimira Kostića, prisustvovali su i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, zatim ministri odbrane Bratislav Gašić, unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i pravde Nikola Selaković.
Kako je navedeno u saopštenju Službe za medije predsednika Srbije, na sastanku su usaglašeni zaključi da se "sve institucije i državni organi Republike Srbije oštro suprotstavljaju prijemu 'Kosova' u članstvo UNESCO" te da "pozivaju članice Izvršnog saveta i Generalne konferencije ove organizacije da zahtev 'Kosova' i zemalja koje taj zahtev podržavaju odbiju i odbace".
"Srpske crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji pripadaju baštini u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i Republike Srbije. Svako otimanje te baštine značilo bi nedvosmisleno ugrožavanje opstanka najznačajnijih religijskih, kulturnih i istorijskih spomenika srpskog naroda, ali i evropskog i svetskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji te srpskog stanovništva koje i dalje živi na tom području", navedeno je u saopštenju.
Kao drugi po redu zaključak navedeno je da "Republika Srbija neće priznati nezavisnost ’Kosova’ i boriće se za očuvanje nacionalnog, duhovnog i kulturnog bića srpskog naroda na Kosovu i Metohiji".
"Svesni teške realnosti na terenu, a posebno zbog pogleda u drugačiju i bolju budućnost kako za Srbe, tako i za Albance na Kosovu i Metohiji, država Srbija, Srpska pravoslavna crkva i SANU smatraju da je neophodno sve probleme rešavati na miran način i uz dodatne napore za uspostavljanje boljih odnosa sa Albancima", navedeno je u obrazloženju ovog zaključka i dodato:
"Dijalog u Briselu između Beograda i Prištine trebalo bi da se nastavi, a srpska Vlada i njena delegacija imaju punu slobodu, u okviru Ustava Republike Srbije, da donose kompromisna rešenja, kojima bi Srbi i Albanci trasirali bolju saradnju i zajednički život u budućnosti."
Osim teme Kosova, na sastanku je razmatrana i trenutna politička situacija te je stoga donet i zaključak da će Srbija nastaviti svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji, uz održavanje i unapređenje tradicionalno dobrih odnosa s Rusijom, Kinom i drugim zemljama.
Takođe, na sastanku je razmatran i položaj Srba u celom regionu, a "posebno je istaknuta potreba još veće i značajnije saradnje i konkretizacije specijalnih i paralelnih veza koje Republika Srpska ima sa Srbijom, kako na polju razvoja ekonomskih odnosa i infrastrukturnih projekata, tako i u sferama kulture, umetnosti i sporta".
"Svi organi i institucije Republike Srbije, u jeku migrantske krize i destabilizacije regiona, prepoznaju regionalnu saradnju, stvaranje boljih i viših oblika zajedništva i kooperacije s drugim zemljama u regionu kao vitalni državni i nacionalni interes. Srbija će dati aktivan doprinos tome da mir i ekonomski prosperitet u našem regionu postanu glavne teme, umesto političkih zađevica", navedeno je u saopštenju.
Kako se navodi u daljem tekstu saopštenja, na sastanku su doneti i zaključci da je potrebno da u društvu vlada otvoren, kontinuiran dijalog o ključnim nacionalnim pitanjima te da je potrebno "postići najviši stepen akcione sabornosti i jedinstva u sprovođenju usaglašene politike".