Koronavirus i Singapur: Kako je na najboljem mjestu za život tokom pandemije

U redu, uglavnom je istina. Život u Singapuru ume da bude prilično dobar - mada ovo govorim sa nekim velikim ogradama.

Poslednjih meseci, sem malih izbijanja zaraze koja su brzo gašena u korenu, skoro da nije bilo nijednog dnevnog slučaja u zajednicama - mada se samo ove nedelje pojavilo nekoliko novih i ograničenja su brzo postrožena.

Strogi propisi o putovanjima i kontrola na granici znače da se uvezeni slučajevi uglavnom momentalno zaustavljaju, sa pridošlicama koje se smesta stavljaju u izolaciju.

Sem dvomesečnog "prekida lanca" početkom prošle godine, nikad više nismo morali da budemo zaključani.

Život je skoro normalan: mogu da se viđam sa porodicom maltene bilo kad i srećem sa prijateljima na večeri u restoranu, mada ne može da nas bude više od osam.

Maske su obavezne svuda, čak i napolju, ali smete da ih skinete dok vežbate ili jedete.

Mnogi od nas su se vratili na posao u fizički distanciranim kancelarijama, a možete i da pogledate film, poslušate koncert ili odete u kupovinu - dok god nosite masku i stalno se prijavljujete preko aplikacije koja prati kontakte.

Škole i vrtići su otvoreni, a za vikend mogu da odvedem decu bilo kud - mada su mnogi prostori smanjili kapacitete kako bi obezbedili fizičko distanciranje, tako da je planiranje za vikend u velikoj meri kao priprema za vojnu vežbu

Ja sam baksuzna vojnikinja, a moja deca su generali.

Od početka godine kompletno je vakcinisano oko 15 odsto naše populacije.

Ova statistika delimično je ovakva zahvaljujući maloj bazi - ima nas samo šest miliona - ali i zbog dobro vođene vakcinacije, visokog poverenja u vladu i opadanja skepse prema vakcini.

Dakle, bezbedni smo i dobro nam ide.

Obavezno nošenje maske, agresivno praćenje kontakata i produžena ograničenja putovanja i velikih okupljanja su pomogli, kao i činjenica da smo ostrvo sa granicama koje se lako kontrolišu, velikim finansijskim rezervama i nemilosrdno efikasnim sistemom.

Ali, istovremeno, postoji duboka disonanca u ideji da smo najbolja zemlja za život u ovom trenutku.

Mnogi u Singapuru uživaju slobodu kretanja.

Ali to nije slučaj sa stotinama hiljada migrantskih radnika koji su i dalje uglavnom osuđeni da borave na radnim mestima i u spavaonicama, posle masovnih prošlogodišnjih epidemija zbog natrpanih i nehigijenskih životnih uslova.

Oni moraju da traže dozvolu od poslodavaca ako žele da napuste spavaonice, a uglavnom se druže u rekreativnim centrima koje odobrava vlada.

Sve je ovo neophodno da bi se zaštitio ostatak zemlje, jer postoji "realan i značajan" rizik od još jedne epidemije u njihovoj zajednici, tvrdi vlada.

To nije neistinito, imajući u vidu da mnogi radnici i dalje žive na većoj gomili od većine Singapuraca, čak i nakon napora da se poboljšaju njihovi uslovi stanovanja.

Ali to samo potcrtava gorku istinu da je, uprkos tolikoj priči o ravnopravnosti, Singapur i dalje društvo sa dubokom segregacijom.

To je "sramota i diskriminacija", kaže aktivista za prava migrantskih radnika Jolovan Vam.

"Zbog toga što migrantski radnici nemaju političku moć, nekako postaje društveno prihvatljivo da oni ispaštaju zbog grešaka naše politike."

"Novi Zeland je možda takođe pri vrhu liste Otpornosti na Kovid, ali oni nisu pogazili ničija prava. Ne radi se samo o rezultatima, već i o načinu na koji smo stigli do njih."

Pandemija takođe nastavlja da ostavlja ožiljke na neprivilegovanima i porodicama sa niskim primanjima.

Vlada je potrošila milione dolara na podršku ekonomiji i pomoć porodicama kojima je potrebna, a stopa nezaposlenosti je i dalje niska.

Ali brojke ne pričaju čitavu priču.

Neki radnici su doživeli smanjenje plate, a mnogi od onih koji su izgubili poslove pronašli su nove u ekonomiji honorarnih poslova kao dostavljači hrane ili šoferi.

„Veoma je nesigurno, a osećanje da ne znate koliko biste mogli da zaradite toga dana ume da bude veoma stresno.

Oni su i lako zamenjivi. I zato se oseća odsustvo socijalne sigurnosti", kaže socijalna radnica Patriša Vi.

Ovaj stres ume da pogodi porodice na razne "podmukle načine", dodaje ona.

Slučajevi porodičnog nasilja, na primer, u porastu su, čak i nakon okončanja zaključavanja.

Pozlaćeni kavez

Čak i za one od nas koji uživaju u privilegiji slobode i stabilnih prihoda, ima nekih loših strana.

Ono malo privatnosti što smo imali pre pandemije u ovoj zemlji sa visokim stepenom nadzora još je više smanjeno.

Polako smo se pomirili s tim da gde god da idemo, moramo da koristimo aplikaciju ili nosimo token koji prati naše kretanje kao i ljude sa kojima dolazimo u kontakt, iako vlada tvrdi da su podaci anonimni

Kovid-19 je doveo do još većeg nadzora bez previše javne rasprave.

Mnogi se slažu sa argumentom vlade da je ovo neophodno tokom krize, ali neki upozoravaju na potencijalne zloupotrebe takvog masovnog prikupljanja podataka.

Kad je vlada nedavno priznala da je dozvolila policiji da koristi ove podatke u druge svrhe sem za praćenje kontakata, uprkos prethodnim uveravanjima da je privatnost građana zaštićena, ovo odsustvo transparentnosti naljutilo je neke.

Mnogi se takođe osećaju skučeno u onome što se ispostavilo da je pozlaćeni kavez, zahvaljujući strogim pravilima karantina u Singapuru i drugde, koja su za sada isključila laka putovanja.

To znači da mnogi od nas još uvek ne mogu da vide najmilije u drugim zemljama.

Živeći u natrpanoj urbanoj državi bez zaleđa, mnogi u Singapuru su se navikli na putovanja u inostranstvo, čak i ako je to vikend izlet do obližnjeg indonezijskog ostrva ili pograničnih gradova susedne Malezije.

Ovo više nije moguće, tako da je desetine hiljada njih pošlo na krstarenja po pučini, dok su hoteli prenatrpani za „stejkejšn" (odmor kod kuće).

Ljubitelji motocikala i automobila, naviknuti na trkališta i autoputeve Malezije, vozikaju se u beskrajnim krugovima oko ostrva.

Vest da Singapur otvara turistički mehur sa Hong Kongom, nakon neuspešnog pokušaja prošle godine, dočekan je sa velikim veseljem.

Potom je usledilo osećanje fatalizm pošto su ove nedelje prijavljeni prvi novi slučajevi u zajednici u oba grada.

Zašto se u Rusiji malo govori o broju preminulih od Kovida-19 Kako funkcioniše crno tržište vakcina i Kovid pasoša

"Krivica preživelih"

Teško je žaliti se na dosadu, međutim, imajući u vidu u kojoj meri virus hara nekim delovima sveta.

Neki od nas, poput pisca Sudira Tomasa Vadaketa koji ima porodicu u Indiji, gde je u toku katastrofalan drugi talas, doživljavaju nešto poput „krivice preživelih", dok izdaleka gledaju kako se njihovi voljeni pate.

"Neobičan je osećaj da je situacija u nekim zemljama na ovoj planeti bukvalno pakao, dok se mi ovde radujemo turističkom mehuru.

Osećaj je maltene amoralan da nam ide toliko dobro i da uživamo u svojim životima dok smo odsečeni, a drugim zemljama ide toliko loše", kaže on.

"Singapur je grad koji se obogatio na konto globalizacije. Imajući u vidu našu povezanost i prirodu ekonomskog razvoja, mislim da imamo veću moralnu odgovornost da se staramo o drugim zemljama."

Mnogi u Singapuru bi rekli da smo, za sada, samo zahvalni i da osećamo olakšanje što opasnu globalnu pandemiju proživljavamo u ovom bezbednom malom mehuru.

Ali on će na kraju ući.

Singapurska vlada iznova ističe da zemlja mora ponovo da se otvori zarad ekonomskog opstanka i već je počela da popušta mere ograničenja za putnike sa nekih mesta kao što su kopnena Kina i Australija.

Singapur će se jednog dana pridružiti svetu - i to će tada biti pravi test naše otpornosti na Kovid.