Tri žene koje će oblikovati Evropu: Ursula von der Leyen, Giorgia Meloni i Marine Le Pen
U Ukrajini bijesni najkrvaviji rat na kontinentu od 1945. godine, dok Rusija predstavlja prijetnju od Baltika do cyber prostora.
Ako se Donald Trump vrati u Bijelu kuću, mogao bi potkopati NATO, temelj evropske sigurnosti. Ekonomija kontinenta je osjetljiva na šokove uzrokovane industrijskom politikom i protekcionizmom na drugim mjestima. Euroskeptični populisti su visoko u anketama.
Da li će uspjeti, dijelom ovisi o izboru tri žene: Ursule von der Leyen, predsjednice Evropske komisije, Giorgie Meloni, premijerke Italije i Marine Le Pen, vodeće francuske populistkinje.
Von der Leyen je predvodila izvršnu vlast Evropske unije od 2019. godine i kandidovala se za drugi mandat. Smatra se da je uradila dobar posao zbog kolektivnog odgovora EU na agresiju ruskog predsjednika, ali i jer je pomogla u evropskim integracijama u bitnom trenutku.
Potreban joj je glas 27 lidera EU, ali i većina u Evropskom parlamentu. U teoriji, potrebna joj je podrška konzervativnih, liberalnih i socijalističkih grupacija.
Ipak, njena pobjeda nije sigurna jer je tokom prvog glasanja 2019. godine jedva prošla.
Meloni je premijerka Italije već drugu godinu i očekuje se da će ostvariti dobar rezultat na izborima za EU. Ako bi podržala Von der Leyen, imala bi veće šanse na izborima.
Ipak, to što su njih dvije u dobrim odnosima je naljutilo mnoge političke predstavnike u više zemalja. Razlog je prijateljstvo Meloni sa Viktorom Orbanom, ali i jer je poredila EU i Sovjetski savez.
Njena stranka vodi kulturološke ratove kod kuće, ali po pitanju sigurnosti i ekonomije vodila je Italiju kao pragmatičarka. Ne treba je isključiti iz političkog mejnstrima, navodi The Economist.
Velika su očekivanja i od Le Pen i njene stranke tokom narednih evropskih izbora.
List navodi da je ona "vatrena osoba sa dugom historijom ksenofobije i dodvaranja Rusiji" te da želi stvoriti grupu nacionalista koji bi Evropu povukli udesno.
Ulozi su veliki jer bi jedan put mogao donijeti stabilno vodstvo na nivou EU, ali se upozorava i da alternativni put koji bi "mogao biti katastrofalan".
Naime, evropska politika je postala toliko fragmentirana da je moguće zamisliti da se neće naći parlamentarna većina za Von der Leyen ili bilo kojeg drugog kandidata za predsjednika Komisije. To bi izazvalo ustavnu krizu u najgorem trenutku jer je Ukrajina u borbama i nazire se Trumpova pobjeda.
Ako naprave pogrešan izbor, evropski centristi bi mogli destabilizirati EU i pomoći u stvaranju onoga čega su se dugo bojali: ujedinjenog pokreta krajnje desnice.
Hana Hadžiavdagić: Onima koji imaju "rezervne" države želim da barem poštuju zemlju u kojoj žive
