Zelena oaza na istoku Ukrajine: Pogledajte kako je Bahmut izgledao prije ruske agresije
Prije ruske agresije na Ukrajinu Bahmut je brojio nešto više od 70.000 stanovnika te je bio centar industrije soli i vina u ovom dijelu zemlje. U gradu se nalazilo čak 20 škola i 29 vrtića, kao i brojni sportski klubovi.
Бахмут в 2021 году. Сразу видно, что город страшно страдал под игом «украинского фашизма»
— Денис Казанський (@den_kazansky) April 19, 2023
Ну ничего, теперь всего этого больше не существует. Пришла Россия и все уничтожила. У них это называется денацификация pic.twitter.com/54bNaZJ6ai
Grad je nekoliko puta mijenjao ime, te je izvorno ime Bahmut promijenjeno nakon oktobarske revolucije u Artemovsk po boljševičkom lideru Fyorodu Sergejevu, poznatom kao Drug Artem. No 2016. godine u procesu dekomunizacije grad je vratio svoje staro ime, Bahmut.
Grad je 2014. godine na kratko bio pod ruskom kontrolom, no vrlo brzo je oslobođen i vraćen u ruke Ukrajinaca.
U maju prošle godine Bahmut je postao prva linija fronta, te je u borbama koje traju skoro godinu dana potpuno uništen. Od nekadašnjih 70.000 stanovnika u gradu je ostalo svega dvije do tri hiljade njih koji nemaju pristup vodi, električnoj energiji niti gasu.
Početkom ove godine ruski napadi na Bahmut su se intezivirali u pokušaju da se zauzimanjem ovog grada stekne ograničena taktička prednost. Napade predvode plaćenici grupe Wagner, koji primjenjuju taktike ljudskih valova jurišajući na ukrajinske položaje.
S druge strane Ukrajinci tvrde da Bahmut ima malu stratešku vrijednost, ali ga vide kao važno mjesto za odljev ruske vojne opreme i ljudstva. Ruski komandanti nadaju se da bi im zauzimanje Bahmuta moglo dati odskočnu dasku za daljnje teritorijalne dobitke.
Бахмут. Ни одного целого здания. Город полностью уничтожен
— Денис Казанський (@den_kazansky) April 12, 2023
Так выглядит «помощь Донбассу» от Путина pic.twitter.com/Thnra39AEB
Očekuje se da će operacija započeti kada sva obećana zapadna tehnika i naoružanje, uključujući njemačke tenkove Leopard, stignu u zemlju.
Hana Hadžiavdagić: Onima koji imaju "rezervne" države želim da barem poštuju zemlju u kojoj žive
