Koliko će Republiku Srpsku koštati Dodikov izlet na Londonsku berzu i zaduženje od 700 miliona KM
S obzirom na to da je ovogodišnji budžet Republike Srpske planiran u iznosu od 3,8 milijardi KM, a izvornih prihoda ima tek nešto manje od milijardu KM, jasno je da se deficit od skoro tri milijarde maraka u entitetskoj kasi mora nekako nadoknaditi.
Zbog stavova koje su Dodik i Vlada RS-a zauzeli o pitanju uspostavljanja jedinstvenog registra računa fizičkih osoba, u kojima se iz ovog entiteta jasno naglašava da takvo nešto nije moguće, jer dalje "prenosi nadležnosti s entiteta na državu", zaduženje na Londonskoj berzi očigledno je jedina opcija.
Tvrdokorni stavovi vladajućih garnitura
MMF, s druge strane, za nastavak saradnje kao jedan od uslova navodi upravo uspostavljanje ovog registra, a da će zbog tvrdokornih stavova vladajućih garnitura u manjem bh. entitetu Londonska finansijska priča preskupo koštati Republiku Srpsku misli i ekonomiski analitičar Zoran Pavlović.
"Svako zaduživanje koje je eksterno na tržištu kapitala je sigurno skuplje nego bilo koji aranžman s MMF-om. Zbog čega se Vlada RS-a opredijelila za ovakav potez, još uvijek nije jasno. Primarni motiv navodno je neprihvatanje uslova s MMF-om. Ono što je meni neuobičajeno je da s Bečkom berzom već postoji ugovor još iz 2006. godine, a 2018. je već napravljen jedan aranžman s njima. Zašto se sada ide na Londonsku berzu, tu informaciju ima jedino Vlada RS-a i ona nije dostupna javnosti", kaže Pavlović.
Što se tiče zaduživanja, kaže Pavlović, očigledno je da pristižu obaveze iz prethodnog perioda i to se mora servisirati, a s druge strane jasno je da se mora tražiti novac vani, jer je nivo mogućeg daljnjeg zaduživanja na domaćem tržištu kod mnogih finansijskih institucija stigao do svog maksimuma.
Potpuno odsustvo razumijevanja fiskalne stabilnosti BiH
"Ali mislim da je preskupa varijanta odlazak na međunarodno tržište s ocjenama boniteta koje je američka agencija 'Moody's' dala za RS. Osnovni problem koji je prisutan kod vlada oba entiteta, ali i državne vlade je potpuno odsustvo razumijevanja fiskalne stabilnosti BiH i entiteta. Ako projektujete prihode na bazi prethodne godine, onda morate pratiti nivo likvidnosti koji se ostvaruje na bazi fiskalnih prihoda. Ako oni padaju, onda se moraju smanjivati troškovi", navodi Pavlović.
Prema njegovim riječima, ušteda na troškovima nema, nedostajuća sredstva se planiraju iz zaduživanja, a ne govori se ko će i odakle ta sredstva vratiti.
"Ovo je dosta rizičan način finansiranja javnih institucija, i ako se ovako nastavi, uskoro više nećemo imati mogućnost daljnjeg zaduživanja. Očigledno je da se naši dužnosnici ne konsultuju o tome koji su zakonski postupci izmirenja kreditnih obaveza bilo kojeg entiteta. Zakon je definisao da se od sredstava prikupljenih indirektnim porezima prvo servisiraju međunarodni ugovori i obaveze, a ono što ostane raspoređuje se na entitete. Na taj način je osigurano finansiranje obaveza prema stranim kreditorima. Bilo kakva politička prepucavanja koja su nas i dovela u situaciju da se o ekonomiji niko ne brine", tvrdi Pavlović.
Pitanja koja treba postaviti vladi RS-a
Na kraju se Pavlović dotakao i stava Vlade RS o uspostavljanju jedinstvenog registra računa fizičkih osoba na državnom nivou rekavši da, ako već postoji jedinstveni registar svih privrednih subjekata i svih kredita, privatnih i javnih, kao i registar svih kredita fizičkih osoba (Centralni registar kredita CRK), ne vidi zašto ne bi mogao postojati i jedinstveni registar privatnih računa objedinjen na nivou BiH.
"Jedino Vlada RS-a zna zašto je protiv toga i mislim da je vrlo skupa opcija zbog ovoga ne koristiti sredstva MMF-a i popraviti stvari, što sugerišu eksperti, kako bismo bolje zarađivali od razvoja privrede. To su sve pitanja koja treba postaviti Vladi RS. Eksterno zaduživanje je skuplje i ono je nužno samo kada nemate podršku MMF-a", zaključuje Pavlović.
