Za čipiranje ljudi nije potrebna nikakva prisila. Ubjediš mase da je čip za njihovo dobro i stvarna potreba, malo ga zašarenš, i ne samo da pratiš ljude s kim razgovaraju, kuda se kreću i koliko dugo ostaju, nego i šta najviše čitaju, šta slušaju, i šta pišu iz čega se može izvesti i njihova politička opredjeljenost, nego ljudi sami pristaju da ga čak skupo plate, drugima ponosno pokazuju novi čip hvaleći se da su se ponovili, i ne žele se rastati od svog čipa.