Ova bitka nije ostala upamćena, niti istraživana iz prostog razloga što je bila apsolutno nebitna - učestvovalo je svega par hiljada vojnika, gubici su se merili desetinama, a cilj je bio 'represalija' (odmazda), a ne bilo šta iz domena taktičko-strategijskih stvari. Teritorija takozvane BIH je pala pod vlast Austrougarske ubrzo nakon ove bitke, a Turska je već uveliko bila u defanzivi. A zašto? E, to je pravo pitanje.
Raspadanje Osmanske Imperije počinje Bitkom kod Petrovaradina 1716. - jednom od najvećih i najznačajnijih bitaka tog vremena i tih prostora, ali i globalno-generalno u čitavoj Evropi i svih vremena. Na strani Austrougarske su bili Evropljani - Hrvati, Srbi, Mađari, Nemci, Austrijanci, Poljaci, Česi... predvođeni slavnim Eugenom Savojskim (koji je kasnije ostao upamćen i po tome što je zapalio Sarajevo) dok je turske snage predvodio Damat Ali-paša
(turbe mu je na beogradskom Kalemegdanu). Treba li uopšte napominjati da je Eugen Savojski često isticao svoju ljubav prema Srbima? Smatrao ih je disciplinovanim i sposobnim vojnicima koji su još, često za razliku od ostalih, imali iskustva u neposrednim borbama sa Osmanlijama. Kurioziteta vezanih za Bitku kod Petrovaradina je mnogo. U avgustu mesecu je pao sneg, na primer. Eugen Savojski je rekao da je noć uoči Bitke sanjao Presvetu Bogorodicu
koja mu je rekla da se ne plaši i da nema više šta da čeka, nego da udari na Osmanlije hrabro. Bitka kod Petrovaradina je značajna i po tome što je to sudar dva principa: evropskog i turskog (azijskog). Eugen Savojski je bio ono što bismo danas nazvali ministrom odbrane Austrougarske, a pritom je čovek bio Francuz i nije znao ni reč nemačkog (evropski princip: ne zanima me ko si, šta si i odakle si, kakvo ti je poreklo i koje si vere,
nego me zanima da li znaš da radiš povereni ti posao). Damat Ali-paša je bio preambiciozni Veliki Vezir i zet Sultana Ahmeta III, a praktično, takođe, neko koga bismo, sa ove istorijske distance, mogli nazvati ministrom odbrane (turski princip: ne zanima me da li znaš da radiš povereni ti posao, bitno je da si musliman i iz familije). Još jedan od kurioziteta jeste da su šatori Eugena Savojskog i Damat Ali-paše (današnji Vezirac) mogli videti direktno.
U Bici kod Petrovaradina je učestvovalo preko 200.000 vojnika, a moguće i čitavih 300.000 (neverovatan broj za 18. vek). Eugen Savojski je primetio da su Turci slabi sa leve strane i baš tu je poslao konjanike - što je odlučilo bitku. Turska vojska se raspala usled panike uzrokovane nesposobnošću i neobučenošću. Evropljani su jurili Turke i ubijali ih u trenutku kada je Eugen Savojski sedeo u svom šatoru i pisao izveštaj Beču.
Osmanska Imperija se više nikada nije povratila, već se od tog trenutka kretala isključivo u jednom smeru - ka Aziji. Danas veliki broj turista iz Evrope dolazi na Petrovaradin i raspituje se o Eugenu Savojskom i Bici kod Petrovaradina - bez ikakvog marketinga Srbije (nažalost). To samo govori koliko je ova Bitka značajna. Austrijski ambasador i drugi zvaničnici Austrije redovno posećuju Spomenik na Petrovaradinu (Krst u čijem podnožju se nalazio Polumesec -
- simbol pobede Hrišćanstva nad Islamom), a turski ambasador i drugi zvaničnici posećuju Turbe Damat Ali-paše na Kalemegdanu (posetio je nedavno i sam Erdogan u pratnji svoje supruge i Vučića). Srpski istoričari su u Istanbulu iskopali podatak da Damat Ali-paša uopšte nije bio ubijen tokom Bitke kod Petrovaradina, kako se prethodno verovalo, već samo ranjen i to tako da je mogao da preživi - mogao je da bira da umre "herojski" kao mučenik
tako što će ga ubiti njegovi vojnici ili da ode u Istanbul i dobije "svilen gajtan" što je izgubio Bitku... na isto se svodi, ali se odlučio za prvu opciju. To je ono što je važno, a ne neke čarke između Bana Jelačića (koji je bitan deo života proveo upravo na Petrovaradinu) i turskih vazala po nekim vukojebinama...
https://www.youtube.com/watch?v=ebe9YwSQu7A
Vrhunski je važno napomenuti da je Petrovaradinska tvrđava (građena od kraja 17. do druge polovine 18. veka), a takođe poznata pod nazivom "Gibraltar na Dunavu", jedna od najočuvanijih i najznačajnijih evropskih tvrđava iz tog perioda. Stvar je vrlo jednostavna: kilometri i kilometri podzemnih minskih i kontraminskih sistema (preko 20 km podzemnih tunela i galerija na 6-7 nivoa ispod zemlje) nikada nisu korišćeni - Osmanlije više nikada nisu ugrozile Novi Sad,
nego su se, naprotiv, povukle i iz ostalih delova Srbije, BJRMakedonije, takozvane BIH, Bugarske, Grčke... zato je danas i fantastičan Petrovaradin, ne samo zbog EXIT-a, nego jer nudi autentičan pogled na ta, za Evropu, sudbonosna vremena. Možete prošetati i do mesta šatora Damat Ali-paše i do mesta šatora Eugena Savojskog i kroz kilometre podzemnih hodnika, a možete i rukom dodirnuti tu tvrđavu i te cigle...
svedoke istorije i očigledne činjeničnosti da se nikada Turci više neće vratiti na balkanske prostore u kontekstu vojske i osvajanja. SDA talibani mogu da održavaju korespodenciju sa svojim vlasnicima u Ankari i Istanbulu jedino preko Interneta i golubova pismonoša dugoprugaša, a tu je i opcija daljinskog loženja uz turske zastave po FBIH...
@domi Talibančiću, ovo uopšte nije srpska - nacionalna istorija, nego evropska istorija. Eugen Savojski nije bio Srbin, niti su njegovu vojsku činili isključivo Srbi. "Govori samo ukoliko imaš nešto bolje od ćutanja."