PRAZNIK SRPSKI, VAKAT DOBRI TURSKI
Hristos se rodi
Turcinu to godi
Pa dodje na slavu
Yebacinu pravu
Obicaj je takav
Da mora biti dlakav
U vodu svetu, kraj ikone stare
Umocit debele, obrezane kare
Srpkinje se onda skupe
U dve velike grupe
Naguze se i cekaju Turke
Kao deca kad igraju zmurke
Najpre mlade,
Da se sa njima slade,
Onda i stare,
Da im cuclaju kare…
Dosla i baba kraj starog oltara
Voli i ona kad je Turcin kara
Stala u red, niceg se ne stidi
Sa drugama svojim, obrezane da vidi
Pa pored krsta sa tri prsta
Stavlja obrezani qurac usta
Koluta ocima i njime se davi
Pa ga onda u bulju stavi
Djikan stari sve to gleda
Prizor takav mira mu ne da
Okrenu se i uzviknu glasno
“Cekajte braco, ovo nije casno!!”
Turcin crni zaleti se prvi
Iz vratnih zila pusti mu krvi
Grglja on dok ga kolje
Da je cutao bilo bi mu bolje
I za ovaj srpski bozic
Proradi opet Turski nozic
I pored oltara pade mu glava
Nesrecnik bese Sveti Sava
Ko ga yebe, budala stara
Bitnija je turska kara
Nastavi se yebacina
Na vise poza i nacina
Uzdisu srpkinje, od srece placu
Dok po Turskom qurcu skacu
Obrezani su i glatki
Pa im postadose slatki
Hriscanke to su, bludne, nezasite
Vaistinu, nikad im dosta Turske kite
Djikani gledaju, njihove zene
Nose sada turske gene
Ostade im kompleks i ova sramota
Da ih prati celog zivota
Mrski Turcin zene im plodi
Eto djikana, vaistinu se rodi