U principu, ne znam šta je gore: da li ponuda u sarajevskoj mahali po principu "ubij me, Gospode, gromom u centar zenice oka moga, da ne gledam ovu muku" ili reakcije malobrojnih "idem na tehno/izložbu/umetnički performans/event/u operu/pozorište/bilo šta što se trenutno reklamira, jer to nije za džibere, a ja nisam džiber". Malograđanština teška iza obe opcije. Suština svakog građanina jeste da ide baš tamo gde mu se ide i da radi baš ono što mu se radi,
a da pritom u svakom trenutku može da objasni, samom sebi i svojim rečima, zašto voli to što voli, ide gde ide i radi što radi. Poenta grada jeste da što većoj većini svojih stanovnika omogući ovo. Ništa više i ništa manje. Ne moraš ti da ideš na tehno žurku da bi bio građanin. Možeš da budeš građanin, a da ne ideš bilo gde - striktno pod uslovom je to tvoj izbor.