Babo i ja birvaktile bili u Kaknju i on, poznavajuci bolje narod nego onomastiku, plaho veli: "Kraj puta odze je veliko tursko groblje, i dva nišana znatna; kogodz ovuda prodze, na jedan nišan baci se kamenom; narod zna, da je to sevap, jer je on pervi u Bosni uveo kamatu. Drugi nišan na pola je gotov; strugaju ga žene, koje neimaju mhlieka, te ga piju u vodu, da mhlieka dobiju”