Religija, sigurnosna mreža ako promašite ovaj život, jedini koji imate.
Svi mi promašimo život, svi smo mi nezadovoljni sosptvenim životom bilo da smo bogati ili siromašni, bilo da smo bolesni ili zdravi.
Svi očekujemo više i težimo boljem.
U slučaju da se predamo, dignemo ruke od sadašnjosti i od ovog života, uzdamo se u zagrobni život, zagrobni je na žalost samo izmišljotina, pruža vam nadu ali je ta nada neracionalna.
Religija nekome donese olakšanje ako izgube voljenu osobu, nekome bes jer su uprkos religioznosti izgubili voljenu osobu.
Iz mog iskustva, izgubio sam dvogodišnje dete od sarkoma kosti , religija mi nije postala uteha, dok je moja bivša žena našla nadu u religiji. Trideset godina je prošlo od tada, suze još uvek krenu, utehe nema za mene. Samo praznina, emotivna crna rupa.
@BORDO DNK - Hvala, ja sam davno našao svoj mir, moje dete živi samo u mom sećanju a ono je tu spokojno i sigurno, iz njegove perspektive ono je neznano, nije sebe upoznalo, vratilo se status pre rođenja, nesvesno svega čak i sebe, još koja godina i ja ću tim putem zaborava poći.