Danas je sramota biti beskućnik, sramota je biti borac za pravdu, sramota da kazes da si bio u ratu vojnik, sramota da budeš majka- jer nemas plaćeno porodiljsko, hvala ti SDA, biće bolje, ali negdje daleko od ove lijepe zemlje BiH.
Šta je lijepo u BIH ? Možda pejsaži. Ovakva kakva je ratom nacionalno raščerupana i neuređena sa većinom ljudi koji od 1990-e glasaju za takvu opciju, nema tu ništa lijepo.
Ljepotu jedne zemlje najviše čine njeni ljudi. Zemlja bez ljudi je ništa. Bosna i Hercegovina je raščerupana i polako tone u nestanak voljom većine njenih ljudi koji u svojim torovima jednako destruktivno zatežu svako na svoju stranu.
u suštini jest sramota biti beskućnik. u najmanju ruku, nejasno, osim ako nije u pitanju lice sa posebnim potrebama ili neka totalno vanredna okolnost.
prosto, ljudi odlaze, iseljavaju se. posla ima, radnika fali. ako nešto znaš raditi, tek onda. za sposobnu osobu četvorocifrena primanja nisu nemoguća.
makar imati za sobu i hranu, danas nikome zdravom nije nedostižno.