Polazemo zakletvu u jednoj brigadi u ono ratno vrijeme i dosao i lokalni hodza i stade ispred stroja da nam odrzi kratki govor i rece ovako:" Eto draga braco mi se danas borimo da odbarnim nase toprake i familije i reda nam je ginuti, ali ko god pogine u ovoj borbi ide direktno u dzenet pa i vi imate sansu da zavrsite u dzenetu". Jedan do mene podobro izgladnjeli borac promrmlja onako za sebe ...e pa haj ti efendija budi prvi kad je to tako lahko docepati se dzeneta, a mi cemo za tobom...
@serator Nije ziva istina, bio sam tu i zakletva je polagana. Bili smo se postrojili na jednoj njivi ispred improvizovane kuhinje koja je bila smjestena u velikoj kuci pod plocom i od 3 bataljona samo jedan bataljon je bio po spisku i na licu mjesta da se obavi polaganje zakletve, dok su druga dva bataljona bili na liniji.
@UZORITI Nije stvar u tome, nego svi mi koji smo bili u tom stroju smo se nadali da necemo poginuti i da cemo se vratiti normalnom zivotu, a efendija ti obecava dzenet po kratkom postupku.
Tog efendiju nikada vise nismo vidjeli medju vojskom. Vratio se svojim obavezama i radio svoj posao i koliko znam i dan danas je u istoj carsiji....
@serator Mozda sad i jeste ako se hologramom "preslika" u Minhen, ali znam da je velika plocara kuca bila Latasova i da je jednom prilikom gadjana VBR-om i da je tada veliki borac Seki skocio u speticku jamu pored plocare i ostao ziv jer je jedan projektil pao i eksplodirao u neposrednoj blizini na toj njivi. Isto znam da nam je Sucro rahmetli pravio metalne "londze" od kanti jestivog ulja i iz toga smo jeli ili juhu ili lecu, a bio je samo jedan obrok dnevno. Kasiku nije imao svako.