Svi znaju da prde o "Na Drini ćuprija". I ja znam to - pročitah knjigu više puta nego ceo Nobelov komitet zajedno. Nije u tome poenta. Poenta u tome da je ovu knjigu Ivo Andrić pisao u okupiranom Beogradu u periodu 1941.-1945. - dušom je gledao period od puna 4 veka - a istu rutu je šetao svakodnevno i tokom okupacije i posle okupacije. Istu rutu sam i ja šetao milion puta kapirajući da će mi nešto sinuti... ništa.
Pitaj Boga da li je dušegupka sa jevrejskom decom presekla put Andriću X puta, verovatno jeste. Ali to je ruta njegovog tela, a njegova duša... tu je suština. Neprovaljivo je to. Ovi iz "Grmeča" i ostalih kafana mislili da je tajna u jelovniku, nije, bre, Ivo je svraćao u "Klub književnika", jer je deo rute. Hrana i piće su vezani za telo, ne dušu. Ne verujem da ćemo ikada provaliti šta je bilo "unutra". Muhamed Filipović i Murat Šabanović neka požive još 600 godina.