Besplatno zdravstvo i skolstvo, socijalno, penzije, siguran posao i redovna plata, 5 sedmica odmora, 2 sedmice na Jadranu preko sindikata, nije bilo organizovanog kriminala, postojala je drustvena solidarnost, narodna milicija je pendrecima prevaspitavala kriminalce dok se sada sljedeci dan nakon hapsenja pustaju na slobodu, moglo se bez vize putovati u skoro sve zemlje svijeta, nekad su se otvarali kombinati a danas narodne kuhinje, Porodilje su imale porodiljsko godinu dana i mogle da rade
samo 4 sata dnevno do cetvrte godine djeteta a danas se otpuste sa posla, moralo se uciti da bi se dobila diploma a danas uce samo oni koji nemaju para da je kupe, nije bilo gladnih dok se danas kopa po kontejnerima i masovna su samoubistva zbog neimastine, socijalne razlike su bile minimalne, sve firme su imale radnicka odmaralista na Jadranu, menze sa vise vrsta hrane, autobuse za prevoz radnika i davale besplatne stanove (4clana porodica 2soban stan, 5clana 3soban)
80tih je Energoinvest zaposljavao 42.000 ljudi (proizvodio i kompjutere!) i bio najveci jugoslovenski izvoznik, u Vogosci je bilo vise zaposlenih u industriji nego u cijeloj danasnjoj BiH, Hidrogradnja 6.000 radnika, Šipad 84.000, Zeljezara Zenica 28.000, Agrokomerc 13.000, UNIS Holding 50.000, SOKO 8.000, Djuro Salaj 6200, Krivaja 4.000, Famos 12.000, Zora 600, Sana 1.400, Aida Tuzla 1400, KTK Visoko 7000, Unioninvest 11.000 Borac Travnik 1700, Kombiteks 5900, Polihem 1200, Pretis 5000...