Ja neki dan oko 9 izjutra ondje na čošku Dalmatinske ulice , tamo gdje skreću oni zatamnjeni , pogolemi auti, ne čuješ im motora, samo ono predenje klime... I zbilja naiđe On, ja gledam ne bil' g ugledao kroz ono zatamnjeno staklo. Ruka poleti sama uvis otvorenog dlana, al belaj prst srednjak mi se sam od sebe zakoči u onom neprirodnom ali razumljivom položaju.