Na zalost kad doživiš anksioznost, paniku,depresiju...vidis kako u mnogima proradi onaj lesinaraki nagon da te gledaju odjednom onako kako ne bi nikad pozelio ni u najgorem filmskom scenariju. To su ljudi koje znas,koji te znaju odavno. Vidis da mnogi ne samo da nisu sposobni da ti daju gram empatije nego vidis da su potpuno zakrzljali u tom smislu i istovremeno povrsni i grubi. U ovim stanjima novac,pozicija,tornjevi.....ne vrijede nista i ustvari su potpuno nistavilo.