Sram nas bilo, Srbi!!! Bar su Podrinjci uvek bili najbolji primer srpstva - u ratu da se bori za slobodu, a u miru da se pokažu dobra volja i gostoprimstvo i ponudi pomoć onima u nevolji. Zašto niko nije čamcem prebacio migrante, utoplio ih, nahranio, napojio i prevezao do Sarailabada??? U Višegradu sam čuo tu priču, a potvrdu sam kasnije dobio na više strana. Tokom vihora građanskog rata u takozvanoj BIH, neki taj rat još nazivaju i Odbrambeno-otadžbinskim,
neka povređena SDA tallibanka je prišla vojniku Neustrašive Vojske Republike Srpske i pitala ga - da joj puca u glavu. Očajna, valjda, zbog rata i verovanja u obećanja Alije Izetbegovića, skrenula sa pameti... srpski heroj joj, naravno, nije pucao u glavu, nego je odveo kući i predao svojoj majci i sestri. Majka i sestra odmah zvale komšinicu - medicinsku sestru u penziji. Lečili je i izlečili, nahranili i napojili, dali joj odeću, obuću i nešto novca,
pa je posle pod okriljem noći tajno prebacili na teritoriju pod okupacijom terorističke ARBIH. To su Podrinjci, a ne ovo... jeste da su SDA tallibani pucali u leđa Bošku i Admiri, ali ne možemo se mi Srbi porediti sa SDA tallibanima. Ne smemo da se tešimo SDA tallibanima, to može svako i uvek, nego da priznamo kad smo pogrešili i ispali bedni i nedostojni imena koje nosimo, a koje su nam slavni preci ostavili u nasledstvo, zadovoljstvo i obavezu.