Zaista se nekad zapitam jesmo li mi budale koji smo se zaposlili i radimo,podigli kredite sa masnim kamatama da bi obezbijedili sebi i porodici krov nad glavom,borimo se za porodicu sa par stoja što nam ostane dok se odbije rata, snalazimo se kako znamo i umijemo???Skoro 30 godina je prošlo od prokletog rata.Poznajem dosta ljudi koji su poslije tog istog rata ostali na ulici,ali se nisu predali već su se snalazili i obezbijedili sebi kakav takav krov nad glavom i život.
Uz rat sam rodjen, al po prici ljudi tada se mogao zaposliti ko god je htio raditi, firme su znale po kucama traziti radnike. I danas moze zaraditi ko god hoce da radi. Moj otac je ranjen u ratu, pa vec radi 30 godina da bi penziju zaradio. Danas bi svako platu preko milje, a od skole ima jedva osnovnu. Podrzavam da se pomogne invalidama i osobama koje nisu sposobne za rad.