Kad se samo sjetim kad sam bio izbjeglica.Otac ostao na liniji u ratu,a ja i majka jedva nekako napustili BIH.U rusaku voda sa cesme i par sendvica,koje je majka uglavnom spremila samo za mene.Kad se sjetim toga srce me uvjek zaboli.Dokumenti sa nama da se zna ko smo i odakle smo.A pogledaj ove i voda im kupovna,energy pica i cokoladice,instant kafa.Pojma nemas ko su i sta su.I jos kad neko kaze treba ih avionom ili autobusom vratiti nazad.Stapom bi ja to udarao sve do granice i to pjeske.