Nije ništa bolje ni anksiozničarima i depresivcima i šizofreničarima i poremečenim ličnostima. Naš ti je život ovakav: čitav život u kući, ako izađem vani boli me vilica, glava, zubi, ukočim se, kaplje znoj čak samo ako pokušam uspostaviti telefonski poziv, drhtanje, ukočenost (katatonija), trebe me odbijaju, posmatraju me kao budalu, svi me ignorišu. Npr samo kažem A ili HEJ na soc.mreži i vidim blokiran.
Dakle nikad nismo imali curu, posao, hrabrost, karakter....a bgm vidim ovi autističari se i žene, zapošljavaju, pokazuju talenat (umjetnost i kreativnost). Svašta im ide od ruke. Dakle cura će prije izabrati i zapratiti na FB ili IG autističara nego anksiozniara. Anksiozničar dobija tretman kao da je nešto skrivio, terorista, ili ubica. Anksiozničar je taj koji je loš, zao, kriv, zaslužio... A autističar dobija respekt, naravno, čast izuzecima.