Ja razumem ljubav prema oružju, kapiram tu priču, druženje, adrenalin, šetnja po prirodi, ali kad mi lovci, pravdajući to što rade, navedu i 'ljubav prema prirodi', pada mi mrak na oči. Kako bre pucati(bez preke potrebe), na neku slatku srnu, zeku, fazana, pa i na vuka, na kraju krajeva...
Ne razumem potrebu oduzimanja nekog života, čiji god on bio, radi trofeja i trenutnog naleta adrenalina. Ne znam kog verskog uverenja je pokojni lovac bio, ali ako je verovao u večna lovišta, eto...
Najobicnije pijandure, nepismena marva, nekulturna stoka. Znam nekoliko sekcija lovava i udruzenja kakve likove okuplja. Sve najvece seljacine i alkoholicari, nemaju nijedan vss obrazovanje.
Ramize, sve si pogodio. Prava si muškarčina, odmah ja vidim, tako da ću pognute glave napustiti ovu diskusiju i proglasiti tvoju pobedu. Da, samo sledeći put, kako to i priliči muškarčinama poput tebe, u lov kreni sa nekim nožem, eventualno lukom i strelom, kako bi plen imao bar neke šanse i da to zaista učinimo sportom, koliko-toliko.