Desilo mi se davno na trcanju da je srce pocelo jako brzo i prejako lupati...prekinuo, hodao, smirilo se, sjeo na klupu, opet jos jace i jos brze pocelo lupati, mislio sam da sam gotov, malo straha i panike, ali sjetim se ko je zapravo stvorio mene, ko odlucuje o mom zivotu pomolim se kratko izmrmjam nesto, otkucaji se poceli smirivati, znao sam da sam spasen, kad doktora nema, ili kad doktori ne mogu, Bog moze! Svaki dan se zahvalim sto me spasio tu noc!