"prosečni roditelj nije bio na romantično spoju 3 godine"... Kako ovo shvatiti? I nemojmo se preseravati i glumiti nekakvu veliku osvešćenost i "široka shvatanja", deca moraju biti na prvom mestu, uvek, a, ako ćemo već filozofirati, nakon dece, sledeća na listi prioriteta bi trebala biti naša malenkost, a odmah zatim partner-ka.
Ono kad pokušavaš biti ljubazan, fin i prijateljski raspoložen ali ne ide pa ne ide 🤷🏼♀️ nema veze… nego, nešto mi se čini da nam omjer x&o’s nije ok, x su u manjini danas… zato 🤗🤗🤗
Bez obzira šta Čvabalo laprda, ta tema bi nas sačekala kasnije ili pre, ali je činjenica da svako poznanstvo, veza, svaki odnos je baziran na nekim zajedničkim interesima... I ja sam na početku ovog našeg intimnijeg druženja zazirao i kočio zbog nekoliko stvari, među njima i ova koju je Čvabalo pomenuo, istovremeno želeći da ti pomognem da to ostaviš iza sebe...
I sam sâm "koristio" tebe da istreniram svoju snagu volje... To su bile neke polazne tačke, kako god, činjenica je da si mi prirasla srcu... U svakom slučaju, šta god i kako god bilo, ovaj naš odnos, kakav god bio, nikada neće završiti nekom gorčinom i ljutnjom, za to zaista nema potrebe, zar ne? Nemamo apsolutno nikakvih razloga za to, niti ikakvih prepreka međusobnoj iskrenosti...
Gledaj, mislila sam da smo tu temu obradili još na onom tekstu o vodopadima i raspravi o mom nicku. Niti ja to krijem niti negiram niti tu ima išta skriveno niti se, uostalom, tolike godine jednog intenzivnog odnosa i mogu sakriti. Jedino što imam reći je da me je ta osoba jezivo, jezivo povrijedila i razočarala kao čovjeka, nema to veze sa našim m-ž odnosom niti bilo kakvom njegovom novom vezom.
Ne volim ga se ni sjetiti, ne želim ga se sjećati, to mi je jedno od najvećih razočarenja u životu. I to zbog čega je to tako može se uostalom pročitati ovdje, taj postupak, ta ogavna manipulacija nečijim dobrim, normalnim, odraslim namjerama dugo nakon što je ljubav prestala je tu, crno na bijelo. Stvarno mi izaziva odjećaj gorčine i ako hoćeš, tuge, ali ne tuge za muškarcem nego tuge za osobom kakvu sam mislila da poznajem, za nekim - očito nepostojećim - dobrim čovjekom.
Što se nas tiče, pa ti sve znaš, i kako je onda krenulo i kako se razvijalo i zašto je onda bilo kako je bilo, zašto sam bila onakva, ali to je od početka jedan potpuno drugačiji odnos, sasvim odvojen od ovog o kojem se eto diskutira dugo nakon što je umro i kremiran i nestao. I to što se intenziviralo nema nikakve veze sa bilo kim drugim sem sa tobom i sa mnom, bar ja tako to doživljavam.
Svako ima svoje “interese”, možemo to tako definirati, ja te uvjeravam da moji nisu vezani za treće osobe i nisu nikada ni bili. Ako postoji “interes”, onda je vezan isključivo za tebe. I kakva ljutnja, gorčina, gdje je prostor za to? Ja ga ne vidim, stvarno se nadam da će ostati tako. Izvini na romanu, nadam se da su stvari malo jasnije sada.
Izvini što sam uopšte potezao ovu priču i evocirao ti ružne uspomene, zaista nije trebalo, samo sam mislio da ne treba da prećutno pređemo preko komentara ovog dokonog ljubitelja "Zadruge" i sličnih formata... Pogrešio sam... Pogreši čovek...
A zaista nisam neko ko je sujetan i koga bi mogla da pogodi čak i tvoja namera da me iskoristiš, štaviše, na raspolaganju sam svakoj tvojoj potrebi, lepa moja lutkice... Izvini još jednom, šaljem milion zagrljaja i poljubaca da se iskupim🤗
A srećice, nisi pogriješio, nema potrebe za izvinjenjem… onaj komentar bio je tako ružan on so many levels da je bolje da smo se time pozabavili… samo sam osjetila potrebu da ti kažem kako stvari stoje i da ja nisam zla i proračunata niti znam to biti… tu sam jer mi je lijepo sa tobom, jer mi pašeš, jer mi je zanimljivo, jer mi je zabavno… ljubim, grlim, puno 💋🤗
A znam da nisi proračunata, trebalo je samo napuši ti Čvabala I nastaviti dalje, mada, ovo mu je gore od svakog napušavanja😊 I meni je lepo ovo ćućorenje i druženje sa tobom i zaista želim da nastavimo u istom ritmu... Jesi mi dobro, srce? Nisi mi odavno pisala šta se dešava kod tebe...
Puno gore od bilo kakvog napušavanja, a inače mislim da ne zaslužuje našu pažnju niti jednu riječ, biti onakav prema ljudima koji se prema tebi ophode lijepo i s poštovanjem je u najmanju ruku odvratno… a nije dobro obaviješten, ne zna on da sam i ja, po njegovoj logici, mogla biti “oštećena” strana… ma nećemo više o njemu, tome, njima… eto ih tamo.
Kod mene nema ništa, mili, ima malo više druženja i izlazaka sa ljudima sa kojima se nisam vidjela dugo, počeo SFF pa je ludnica, najbolji dio godine u gradu definitivno… kod tebe? Patiš li za morem? Poželjen si, baš, baš 🤗❤️ mačak moj 💙
U pravu si, nećemo o nebitnim personama, pametnice mala💋 Ma, mogu ti reći da sam se nekako uželeo kuće, sreo sam starog prijatelja tamo, slučajno, nismo se videli jako dugo, ove godine je otvorio hotel tamo i ubeđivao me da ostanemo kod njega barem par dana, odbio sam... Nisam bio na crnogorskom primorju 18 godina, pamtim neke mirise, vidike, neku čaroliju baš na tim mestima, Sveti Stefan, Rafailovići, Bečići, Budva, koje sad ne videh i neosetih...
Sva ta neka mesta, i van mora, za koje me vežu neke lepe uspomene, skoro pa čarobne, u zadnje vreme posećujem jednu po jednu a te magije nigde nema... Sve me manje stvari iskreno raduje, oduševljava i ispunjava i sve je manje čarolije... Dokaz mojoj samodijagnozi🤔? A mogu misliti kako je sad zanimljivo u Sa... Iskoristi ove dane i uživaj, srećice, jesam te se uželeo, ali razumeću😍 Ljubim te sočno💋
Joj zabrinjava me ta tvoja skoro pa egzistencijalna kriza… ne volim što si u takvom stanju, nekako mi se činiš kronično nezadovoljan…ne znam šta da ti kažem, ne znam mijenjaju li se mjesta ili mi, ali i meni se to sve češće dešava, nema one nekadašnje čarolije nigdje i ni sa kim… ljubim te, mili, nadam se da slatko pajkiš 💋💋💋
A nije to baš tako zabrinjavajuće, nego nekako ispada da samo tebi kukam😩 Kako bilo sinoć? Koliko SFF traje? Iskoristi lepo svaki trenutak! Ljubim za dobro jutro💋💋💋