Po treći put čitam Mešinog Derviša. Kaže Hasan dervišu Ahmedu: dogovori se sa mojom sestrom i zetom da ti oslobode brata, ja ću se odreći nasledstva, evo, popeću se na munaru i vikati da se odričem nasledstva, a ti mi ništa ne duguješ kad ti brata oslobode - prvo, nevin je, a drugo, digao sam ja ruke odavno od tog nasledstva, ne treba meni ništa više.

Uvek na tom mestu zatvorim knjigu i isplačem se kao kiša. Nema više Ahmeda i Hasana u Sarailabadu, ali su tu američki pedderi, njihovi dečaci i SDA lopovi.