Ima kod katolika mnogo stvari koje mi se kao pravoslavcu dopadaju. Pre mnogo godina jedan Beograđanin utrčao u Italiju bez ikakvih papira, zaposlio se kod nekog Italijana, sredio se, sve bilo super. Posle par godina počela da ga muči nostalgija. "Što si depresivan?", upitao ga bogati Italijan. "Hoću samo da odem u Beograd i popijem kafu na Dorćolu dok gledam u Dunav." "Pa što ne odeš onda u taj tvoj... Beograd?"
"Nemam papire, ti si zaboravio da si me zaposlio na crno, ne mogu da izađem iz Italije, uhapsiće me i deportovati odmah." "Danas se viđam sa biskupom, pitaću ga da li može da pomogne." Biskup čuo priču, uzeo list hartije i udario pečat. Srbin na italijanskoj granici pokazao pečat - nisu mi ni pogledali pasoš. Isto i u povratku. Nema pitanja, nema zezanja.