Mene mnogo nervira taj romantični nacionalizam gde se mnogo laže, ulepšava i pojednostavljuje – ne, reci kako je stvarno bilo. Zato ću današnje predavanje krezavoj SDA tallibanskoj gologuziji održati u tom smeru – kako je stvarno bilo. Svaki Srbin će s ponosom reći kako smo razbili Austrougare u Kolubarskoj bitki, ali će malo njih da ti da neki detalj.
Da li znate da je, što se srpske strane tiče, Kolubarska bitka u jednom trenutku bila izgubljena? Srpska vojska nije imala granate, a Austrougari su imali i višak granata – nisu mogli sve da ispucaju. Bilo je besmisleno. Srbi se povuku 2 kilometra, Austrougari se pomere 2 kilometra i nastave da rokaju artiljerijom. U čemu je smisao? Živojin Mišić je Radomiru Putniku pisao nekoliko puta da su mu potrebne granate ODMAH
i Putnik je radio na rešavanju tog problema – pisao je Francuzima i Rusima i kukao kod Kralja. Nije bilo odgovora. Iz srpske vojske su počele da dezertiraju čitave jedinice, ne samo pojedinci. Konačno je i Živojin Mišić pokušao da podnese ostavku, pa ga je Putnik zvao na razgovor. Hroničari beleže da je na tom sastanku Putnik Mišiću – opsovao majku barem 10 puta. “Ako nemaš granate – imaš pušku! Ako nemaš pušku – imaš nož! Ako nemaš nož – imaš zube i nokte!
TI SI VOJNIK, A NE BABA NEKA, BABO JEDNA M... TI J...!”, urlao je Putnik. Mišić je povukao ostavku. Poćutali su neko vreme. Zatim je Mišić pitao Putnika da li može da se povuče 10-ak kilometara, a ne samo 2, kao do sada. “Vojska je umorna. Moraju da jedu i spavaju. Raspadamo se tamo. Moram i da skratim liniju.” “Može”, odbrusio je Putnik. Vojska se povukla i odmorila, Austrougari su pomislili da je gotovo, a baš u tom trenutku su stigle francuske granate i
beogradski đaci – golobradi poručnici tek sa akademije. Svi elementi su bili tu. Srpska vojska je pojurila i ostalo je istorija. Mučeni austrougarski vojnici su se panično u velikim brojevima davili u Drini i Savi. Suština? Nekad moraš da se povučeš i odmoriš, ali to ne znači da si se predao. Naprotiv. https://youtu.be/pn2G0HBVEbc