Malo je ljudi čiji rad decenijama unazad pratim, hteo-ne hteo, jednostavno je tu i nezaobilazan je, a da nemam formirano mišljenje o njima. Gospon Rade mi se na tren učini poslednjim Jugoslovenom, vrati me u neka lepša vremena(koja, btw, uglavnom nisam imao prilike lično da osetim), deluje mi kao most i lepak koji bi nas mogao barem malo spojiti i povezati, njegov glas ima neki umirujuć efekat i cela njegova pojava blješti nekim optimizmom i normalom,
dok mi se u sledećem trenutku učini da je sve to samo još jedna uloga, neka stalna postavka u kojoj on igra glavnu ulogu a mi kupujemo karte, iznova i iznova, na njegovo ogromno zadovoljstvo. Ne znam, taj čovek će vrvt ostati enigma za moje skromne intelektualne kapacitete zauvek.
U davna vremena kazu da su glumci bili na nivou prostitutki, one su prodavale tijelo, glumci emociju... Pa sad... Jel i Rade taj, ono kao, dobra je, al kurba. I Rade je dobar.
Moja dilema nije bila pacifista ili oportunista, do toga se došlo u kasnijoj prepisci sa Katoslavom, ja sam se inicijalno pitao da li je ceo repertoar njegovog ophođenja sa javnošću farsa ili ne. Jugoslavija u srcu, ljubav pre svega, bez veštačkih podela, a onda očijukanje sa nekim likovima posve drugačijih pogleda na svet, reklame za kladionice, knjiga Mire Furlan...
Kako otpjeva Balasevic na tu temu: "Pa da lepo nazdravimo, baco moj..." Lud je Serbedzijin sin svakako, kako danas biti taj neki Jugosloven, a ne izgledati smijesno i licemjerno. "Smetnuo je, srecom, Dante negde nas komedijante"...
Kako otpjeva Balasevic na tu temu: "Pa da lepo nazdravimo, baco moj..." Lud je Serbedzijin sin svakako, kako danas biti taj neki Jugosloven, a ne biti licemjeran. "Smetnuo je, srecom, Dante negde nas komedijante..."
Znaš kako, ja sam uvek bio u fazonu "ustani za ono u šta veruješ, pa makar stajao sam". A da l' će to kome biti smešno, ko te pita, što bi rekao dobri naš Đole