Bez trunke šale, sinoć sam prvi put osetio strah. Setio sam se NATO bombardovanja 1999. godine. Srbija je tada imala gotove planove za slučaj kopnene invazije NATO trupa. Prvo bi se branom blokirao Dunav kod Novog Sada tako da pola teritorije Srbije i značajniji delovi susednih zemalja budu poplavljeni - što bi onemogućilo ili bar usporilo invaziju, a onda da se konvencionalnim raketama i raketama sa hemijskim reagensima
gađaju glavni gradovi svih okolnih zemalja. Zvuči poprilično ludački, zar ne? Verovatno zvuči kada gledamo iz ove sadašnje perspektive, ali iz perspektive Srbije i 1999. godine - ovo je bilo već odlučeno na najvišim nivoima. U Ukrajini pored Černobila i Zaporizhzhia postoje još tri velike i više manjih nuklearnih elektrana. Šta ukoliko neki Ukrajinac kaže: "Rusija je napala moju državu i sada se ruski vojnici približavaju mojoj kući u kojoj su moja deca.
Čitav svet baš briga za sve to. Zašto bi mene onda bila briga za čitav svet? Neće samo moja deca patiti. Ako već mora da se pati i umire - svi ćemo da patimo i umremo, a ne samo moja deca. Razneću ovaj nuklearni reaktor ovde." Zvuči ludački? Iz naše perspektive da, ali iz njegove perspektive - ne, nužno. I šta ako su ovo naši poslednji sati? Krezavi SDA tallibani poturcheni u 18% ih troše na mržnju prema nepoturchenim Srbima. Strašno.
S obzirom da se deo Crvene armije koji je oslobadjao Beograd sastajao od Ukrajinaca uglavnom, logicno bi bilo da delimo gen sa Ukrajincima a ne sa Rusima. Skim vi delite gen to ni dragi Gospod ne zna..
Znam da nije bilo borbi za Beograd nego su se Nijmci povukli. Moj dedo je usao u Beograd sa Crnogorcima ali nije bilo borbe, Srbi kazu da ih je poginulo 15.000. Mislim da nije bilo silovanja. To prvi put sad cujem. Srbi sad kazu da su ih Ukrajinci oslobodili, ali nije niko. Povukle se Svabe na Srem.
Zašto klix ovo negira, istoriska činjenica o desavanjima i ponašanju Ruske vojske po ulasku 1944 u Beograd. Iza njih puno je Ruske djece ostalo u Beogradu mnogi su i danas živi i misle da su im očevi Srbi.