Pasioniranim ljubiteljima civilne avijacije u Evropi je poznat slučaj Nemca koji je radio kao stjuart u Lufthanzi sedamdesetih godina prošlog veka. Taj Nemac i njegova priča me neodoljivo podsećaju na krezave SDA tallibane poturchene u 18%. Prvo je taj Nemac bio u avionu kojem je veliko jato ptica uletelo u motore, jedan motor se zapalio, drugi motor teško oštećen, ali su piloti nekako uspeli da spuste avion na obližnji aerodrom.
Zatim su, dve godine kasnije, Palestinci oteli Lufthanzin avion u kojem se nalazio baš taj Nemac. Ovog puta je situacija bila još dramatičnija, agonija je trajala nekoliko dana, ali je Lufthanza na kraju isplatila 5 miliona dolara u kešu Palestincima i oni su oslobodili taoce. Napokon, oko tri godine kasnije, Lufthanzin avion u kojem se, naravno, nalazio baš ovaj Nemac, pao je nakon poletanja zbog greške pilota.
Oko 50 ljudi je poginulo, a 70-ak je preživelo. Ovom Nemcu nije ni dlaka sa glave falila, ali su mu ubrzo šefovi u Lufthanzi rekli da mora da bira između catering-a i aerodroma – ne može više da radi kao stjuart. “Zašto me kažnjavate? Šta je moja krivica u ovim incidentima?” “Nema tvoje krivice, ti si super, ali vidiš da ti ne ide, čoveče. Uvek nešto eksplodira kad si ti u blizini.” “Pa dobro, a jel mogu da se prekvalifikujem za aviomehaničara?”
“Ne može. Ti ne smeš više ni da priđeš bilo kom avionu u životu, a i zamolili su nas iz Deutsche Bahn-a da ti kažemo da ne bi trebalo da priđeš ni bilo kom vozu.” Ovaj stjuart nije imao sreće sa avionima. Krezavi SDA tallibani poturcheni u 18% nemaju sreće sa sportovima i državama. I to je jednostavno tako.