''Navijači'', stoka, ne navijači.
Mi smo na Balkanu uvek spremni da pljujemo na sebe i svoje. Ponekad sa punim pravom, ali mnogo češće to radimo refleksno i bez ikakve potrebe. A onda se još divimo i nekim podivljalim majmunima koji bi u mom kraju u Beogradu lizali asfalt svaki dan, samo zato što su to neki tamo Francuzi, Englezi, Rusi, Nemci i Amerikanci. U Beogradu se sedamdesetih i osamdesetih znalo - kad vidiš Dušana Prelevića Preleta na ulici, prvo proveri da li je pijan. Ako jeste - trči koliko te noge nose.
Jednom prilikom neki idiot presreo jedan par na ulici kod Tašmajdana. "Jao što ti je lepa devojka, jel imate neke pare" i ta priča. Otvoriše se vrata birtije iza njega i izađe Prele, cirke kao zmaj. "Šta radiš to? Zašto ih maltretiraš?" "Nisam ih maltretirao." "Ajde udari samom sebi šamar." "Molim?" "Mrzi me da ponavljam. Uradi šta ti kažem ili ću da te gazim ovde do jutra." Ovaj udario samom sebi šamar. "Jače."
Prikaži sve komentare (28)