Mogu samo da pretpostavim kako se osećaju Ukrajinci sada, međutim ima nečeg tako imbecilnog i primitivnog u rušenju spomenika. Setimo se samo rušenja biste Ive Andrića od strane onog idiota Murata Šabanovića. Poprilično bitna dimenzija svakog spomenika je trenutak kada je taj spomenik napravljen i postavljen na svoje mesto. Te 1982. su Ukrajinci i Rusi bili braća, sada više nisu i verovatno nikad više neće ni biti, ali sada je 2022., a ne 1982.