U osnovnoj školi smo imali jako dobar turnir u fudbalu koji je imao tradiciju - generacije i generacije su igrale. Puno dvorište devojčica koje navijaju, dečaci u dresovima igraju, pobednička ekipa dobija pehar i bira se najbolji igrač turnira koji dobija medalju. Vrlo ozbiljno je to bilo. I izabrali su najboljeg igrača nakon jednog turnira,
ali je on odbio da uzme medalju. "Nisam ja najbolji bio, njih petorica su bili bolji od mene. Izabrali ste mene jer mi je poginuo tata." Mi se svi zgranuli, niko ništa da progovori. Dete od 13 godina zrelije i pravičnije od cele Evrope.