Bašta kafića na Obilićevom vencu pre par godina: za jednim stolom Hrvatica, rekao bih Dalmatinka, priča kako je putovala do Beograda. Pažljivo je slušaju momak i devojka za njenim stolom. Kad je završila priču, uzela je svoju šoljicu kafe i pružila šansu momku i devojci da i oni nešto kažu, ali je u tom trenutku ustao muškarac sa susednog stola i mrtav ozbiljan joj dubokim glasom rekao: “Nastavi da pričaš!”. “Šta da prićam?” “Bilo šta."
Još jača scena na Dorćolu – Zagrepčanka od Beograđanina dobija kompliment na račun naglaska. “I meni se dopada vaš beogradski naglasak.” “U tom slučaju da te obavestim da je moj rođeni brat dobio sina i moj bratanac će nastaviti da slavi našu krsnu slavu - Svetog Jovana.” “Kaj? Ništa ne kužim.” “Samo hoću da kažem da naša deca mogu da budu krštena u katoličkoj crkvi.” Nisam video brže davanje broja telefona u životu. Širite ljubav, ljudi, a ne mržnju.