Znam čoveka, strastveni lovac, povukao se sa rukovodeće funkcije u velikoj firmi, preselio se na obod Beograda i krenuo da se bavi organskom proizvodnjom jaja. Nabavio ogromno jato, supruga koja je radila u velikoj državnoj firmi u centru grada, svakog jutra punila puna kola jaja i vozila u firmu, kolegama. Prodaja išla k'o blesava.
I, nabavi čovek nekog Nemačkog lovačkog psa, dresiranog u fullu, platio ga debelo. Petog ili šestog jutra, čovek ujutru otvara vrata i zatiče 105 koka, uredno naslaganih na prag, poput fazana, i kucu koja ponosno maše repićem. 3 ili 4 moždana udara zaredom je doživeo ovaj čestiti domaćin. Ali bukvalno. Poenta, takav pos'o, prijatelju, šta ćeš...