Onaj ko bi radio od ujutro do podne, pa opet od popodne do navece, ne bi prispio nigdje. Mogao bi trosit pare na kafe, lezat u hladovini firme ili trosit vrijeme na prevoz do kuce. Vremena za socio zivot ne bi imao. Rjesenje je u vecem broju radnika od kojih bi jedni radili do 13 a drugi od 16. Ako vlast brine nek subvencionira za plate.