Pre mnogo godina me drugar zamolio za uslugu - da sa drugim ortakom odnesem ruže devojci sa kojom se muvao. Iskilavili smo se jer je frajer kupio 1001 ružu. Tri ture sa karavanom, a ona na četvrtom spratu bez lifta, umalo duše da ispustimo. Drugom liku je neka devojka rekla da neće da mu da broj telefona, ali da će ona njega nazvati ukoliko joj isplete svoj broj telefona.
Liku još bila živa baba, kupio je vunu, seo sa babom i polako... velika je romansa to bila. O trećem liku koji se užetom na koje se kače perači prozora spustio do njenog prozora neću ni da pripovedam ovom prilikom. Zato volim Beograd. A vidi ovo danas... kubici, lajkovi, laktovi kroz prozor, neukus, moždana atrofija, Jala, Buba, Ceca i deca, samo da je brzo i glupo... tuga. https://youtu.be/3rmicxA72RE