Dok stojim za šankom delimično pijan, Mrzeći pomalo i sebe i druge, Ubijam lagano konjak, cigarete, Prijatelje dobre, moje verne sluge... Nisam od onih koji cvile... Više te nemem i šta tu mogu? Ja ću se posle odvući kući, Samo da popijem još jednu s nogu... Nisi valjda luda da se stidiš, što si me prognala istočno od raja? Bar se nasmeši kada me vidiš! Ostani đubre do kraja