Život je čudan, završio sam gimnaziju pa poslije fakultet. Godinama bez posla, pa onda radio građevinu 3 godine i prekvalifikivao se za mašinovođu. Danas vozim vozove po jednoj velikoj privatnoj firmi. Zadovoljan sam i platom i svime, jedino me noćne smjene malo nerviraju ali i to je za ljude. Najgore za psihu je ne radit i osjećat se bezvrijednim. Makar sam ja takav bio, na ivici suicida. Sad sam iole sretan i zadovoljan.
Filozofija u SFRJ se poprilično razlikuje od filozofije u Evropi u 21. veku. Danas ne možeš da se školuješ za jednu profesiju i radiš u jednoj firmi do penzije. Menjaju se i profesije i firme. Mora se učiti konstantno i to nije fraza. I kad radiš u nekoj firmi i zadovoljan si, trebalo bi barem jednom u 6 meseci da odeš na intervju u drugu firmu, čisto da vidiš gde si.
Radiš za 1200 evra i zadovoljan si. Odeš na intervju u drugu firmu i posle serije razgovora dobiješ ponudu da radiš za 1600 evra. Uzmeš tu ponudu, tražiš razgovor sa direktorom, spustiš ponudi na sto i kažeš: "Jel mi dajete povišicu od 500 evra ili da pređem tamo?". Kratko, jasno i efikasno bez ljutnje, besa i štrajka.